Ja reč dve o...

Znam da je fotografija najbolji i najintimniji način na koji pratimo stvarnost ljudskog starenja. Ali svaka fotografija je jedan mali ukradeni trenutak koji se nikada više neće ponoviti. I zato ja volim fotografiju, volim je zato što je zdrava, ćuti, ne progovara i zato što je lepa.

“Sakupljati fotografije znači sakupljati svet.” (Suzana Sontag) Umetnička fotografija nije obična, o njoj mora da se razmišlja, ona mora da bude komponovana u svim zakonima estetske vrednosti. (Specijalni cilj umetničke fotografije koji se razlikuje od svih vrsta dokumentarnog rada je proizvodnja slike ESTETSKIH VREDNOSTI). Sama slika je umetnost, zato što mi u prirodi nikada ne vidimo objekte poredjane u okvir i čim pristupimo tome mi smo svesno izuzeli predmete iz njihove okoline da bi izgradili sliku.

Za umetnost nam je potrebna emocija koja izdvaja dela. Ako emocija ne nikne iz pravog semena ona nije emocija i nećemo uspeti da je prenesemo na druge ljude-a to je naš posao. Konačan uspeh treba suditi po tome kako je umetnik uspeo da osećanje prenese na druge ljude. Preneti osećanje samo preko slike,to nije nimalo lako. Tu se moraju uključiti sve mobilne snage u čoveku koji mora da ima umetničke preokupacije i pretenzije. Ali to pre svega zavisi od talenta. A talenat će napraviti opredeljenje.

Svako delo mora da priča priču,ako ne,onda nema ni umetnosti. Umetnik mora da prenese na široke mase (koje nemaju takvu emociju) ono što one ne vide.

Fotografija je jedini jezik koji se razume u svim delovima sveta. Ona čini da budemo prisni sa stvarima, ljudima, dogadjajima, koji bi bez nje ostali fantazija, uprkos najtalentovanijima opisima i najubedljivijim detaljima. Fotografija nosi čoveka pred svet i svet pred čoveka. Ja volim da kažem da fotografija nije rezultat gledanja, već dokaz o onome šta je sve vredno gledanja. Verujem da je umetnost tačna reprodukcija prirode. Počela sam da sve češće život i okruženje gledam kroz objektiv. Aparatom istražujem sebe, svoj osećaj prostora i trazim svoje opredeljenje. Gotovo da više ne moram da pomerim oko sa vizira da bih nešto popravila. Tako hoću da uhvatim svet oko sebe ili da izrazim svet u sebi. Motiv mi deluje kao neka vrlo važna uspomena: deo života od juče, od koga život zavisi sutra.

Mi umetnici možemo reći da vidimo svet potpuno drugačijim očima. Umetnik ne ide ispred svog vremena, on stvara svoje vreme ili tačnije, on učestvuje u svom dobu, i nije slučajno što fotograf postaje fotograf, kao što nije slučajno da krotitelj lavova postaje krotitelj lavova.

Znam da putem slave neću krenuti, ali nikada neću prestati da svojim trećim okom-objektivom, tragam za zapisima života. Nikada neću prestati da se igram svetlom. Kamera je moje orudje i sa njom dajem razloga svemu oko sebe. Namera mojih fotografija je da vam pokažem nešto što ne vidite. Jedan fotograf je rekao: „Kada bih umeo da ispričam priču rečima ne bih imao potrebu da upotrebljavam kameru.“

Dela su jedino što ostaje iza čoveka. Jedino što čovek može nazvati samo svojim. Samo su dela istinske kreacije. Prava slika snage, uma i duha. A ja, ja hoću da živim u skladu sa svojom prirodom. Ja umem da budem samo jedno. Ja sam umetnički fotograf. Ja sam to i kada na slikam i kada ne slikam. Sve drugo bi bio beg od same sebe. Zato slikam. Samo to je važno, jer samo to znam. ZA SVE JE KRIVA PRIRODA, jer se slike nalaze već gotove za snimanje, naravno samo ih treba pronaći.