Otkrivanje lepote

U kojoj meri smo postali toliko pasivni da ne opažamo ono što vidimo. Koliko otuđeni od sebe da postojanje van nas samih gotovo i ne možemo da doživimo. Da li je taj dar opažanja i doživljavanja postao privilegija retkih i obdarenih?

Kristina Popović je upravo jedna od fotografa umetnika mlađe generacije od tih, nesvakidašnje povlašćenih. U svojim fotografijama ona nam je postojanje učinila vidljivim, skrenula pežnju, otkrila lepotu. Jednostavno bez već diskreditovanih eksperimenata, iskreno, bez senzacionalnog, nadahnuto, nesputno, a ipak originalno.

U fotografiji je teško ostvariti takav pristup u vreme kada se ostali nameću svojim „savremenim“, agresivnim i šokantnim idejama. Kristinine fotografije nemaju ni karakter dokumentarnosti, toliko neraskidivo vezane za ovu oblast. Jednostavno su lepe, izazivaju iznenađenje i divljenje. Kristina nam je otkrila lepotu. Upravo je ta lepota pred čim smo uglavnom ravnodušni, nismo u stanju da je zapazimo, sve dok nam neko (umetnik) ne skrene pažnju. Kristina je uspela da nam skrene pažnju. Da postanemo svesni. Znalački kadrirajući detalje iz prirode, od fotografije je stvorila likovno delo, kompoziciono, koloristički uravnoteženo. Senzibilno.

Na njenim fotografijama prisutni su kamen, drvo, voda. Ali u talasima svetlosti te strukture su dobile sasvim drugo značanje i prikazuju nam se neobično, nesvakidašnje, zadivljujuće. A tu, ovde su, nama pred očima: Mokranjske stene, Vratnjanske kapije, Dunav... Voda u Kristininim fotografijama ima posebno značenje. Koristeći svetlost, refleksije, naobične uglove gledanja kroz objektiv, postigla je efekat apstrhovanja stvarnosti, a opet je to ostala priroda. I bliska nam je, postajemo je bitni svesni. I cvet ima posebno zmačenje. Predivan cvet u vodi, spasen negde iznad površine, ponosno se izdiže iznad vode koja teče. Odoleva. Kristinin cvet.

Serija ovih fotografija ima poseban značaj u Kristininom stvaralaštvu, simbolički se razlikuje. Organizacijom prostora, merom u komponovanju (kadriranju), kolorističkim akcentom. Kristinino slikovito izražavanje, aktivno učešće u kreativnom činu nastanka slike (fotografije), potiču iz snažne stvaralačke snage, potrebe za likovnom komunikacijom. Njeno stvaralaštvo je ishod unutrašnjih napora kojima se može pratiti trag. I onda se zapitamo koliko te fotografije zaista predstavljaju prirodu. Apsurdno, jer objektiv foto aporata sam beleži ono prema čemu je uperen. Koliko ustvari te slike predstavljaju umetnika, njeno biće, duh i dah koji je u svoje stvaralaštvo unela .